FIP (feline infectious peritonitis) je virusno oboljenje mačaka,čiji je prouzrokovač virus roda korona,familiji Coronaviridae. U praksi se sreću dva tipa virusa od kojih je Tip I je češći.

  Korona virus se prenosi oro-fekalno (mokraćom, izmetom), i on predstavlja značajan problem za domaćinstva sa više mačaka, kao i za odgajivače mačaka. Takođe, kod mačaka u laktaciji, virus se prenosi mlekom na mačiće, a moguća je i intrauterina infekcija. Mačke inficirane ovim virusom mogu biti stalni izvor infekcije i biti kliconoše tokom čitavog života.Virus je u spoljašnoj sredini osetljiv na uobičajene dezinficijense.

  Posebno osetljive su mladje mačke (od 6meseci do 2 godine),iz razloga slabijeg imunog odgovora, ali se mogu inficirati i starije mačke. Postoje osnovane sumlje i po kojima neke rase imaju genetsku predispoziciju,npr. Persijske i Burmanske mačke.

  Postoje dva tipa virusa, od kojih jedan izaziva prolaznu dijareju, a drugi tip nastaje mutacijom postojećeg crevnog soja, i ovaj tip soja ostaje doživotno u mački.Većina inficiranih mačaka prolazi  bez  kliničkih simptoma ili sa prolaznom dijarejom, ali ako virus mutira u patogeniju (virulentnu) formu razviće se simptom bolesti koji se naziva FIP.

Klinički postoje dve različite  forme FIP-a:

• Prvi  je vlažni ili efuzni tip koji se javlja kod 60-70% slučajeva,  kod kojeg se javlja efuzija,  odnosno povećane propustljivosti kapilara i to grudne ili trbušne duplje. To znači da klinički  mačka može da ima  višestruko uvećan stomak. A,  ako se tečnost nakuplja u grudnoj duplji, mačka će imati izraziti problem sa disanjem.

• Drugi oblik je suva ili proliferativna forma koja se karakteriše pojavom granuloma i plaka na površinama sluznica, a najčešće zahvaćeni  su abdominalni organi, centralni nervni sistem i oči.
  

  Bolest može da traje od nekoliko dana do nekoliko meseci, premda vlažna forma traje kraće. Prvi znaci su nespecifični : mršavljenje, gubitak apetita, bezvoljnost, povišena temperatura, digestivni  ili respratorni poremećaji. U nekim slučajevima gubitak apetita se pripisuje  odbijanju hrane, u smislu “gađenja na hranu”, mačka često  i  nestrpljivo prilazi hrani, ali kada počne da žvaće  primećuje se teško gutanje i balavljenje, nakon čega  ubrzo odustaje posle nekolko zalogaja. Takođe, mogu se javiti : uveitis (problem sa očima) , žutica, kao i neurolške disfunkcije.

  Dijagnoza se postavlja uz pomoć anamneze, kliničkog pregleda i dijagnostičkih testova. Mi uvek savetujemo  u koliko je moguće da  se izvrši analiza eksudata. Krvna slika obično pokazuje probleme u broju leukocita,  (limfopeniju, leukocitozu), kao i blagu anemiju. Biohemija krvi pokazuje promenu u proteinima krvi, povećanu količinu bilirubina i povremeno povišenje enzima jetre.

  Serološka ispitivanja, kao važna metoda , najkorisniji je  ELISA test. Pozitivan nalaz samo pokazuje izloženost virusu, ali ne i da mačka ima FIP!!! Stoga se savetuje da se test ponovi u razmaku od 2 meseca. Dijagnostika FIP je u osnovi  problem, jer  ne postoji jedna jedina specifična analiza, ali na osnovu više različitih  analiza može da se postavi dijagnoza na infektivni peritonitis.

  FIP je izuzetno teška i progresivna bolest. Kod zdravih mačaka  tj. inficiranih, koje ne pokazuju simptome bolesti treba izbegavati  sve stresne faktore koliko god je to moguće. Kod kliničkih obolelih  specifična terapija ne postoji, u  potpornoj terapiji se nadoknađuje gubitak tešnosti i elektroliti, dok je od značaja   poseban režim ishrane. Kod nas se ne postoji vakcina, a imunitet koja ona daje je veoma mali. U slučajevima gde je narušen kvalitet života trebalo bi uzeti u obzir i eutanaziju.