Većina vlasnika kućnih ljubimaca hemoterapiju  vidi kao nepoželjan oblik terapije tumora, ona polako, ali sigurno nalazi svoje mesto u terapiji životinja obolelih od tumora.

  Mogućnosti primene hemoterapije vremenom su se dosta proširile, tako je sada uz njenu pomoć moguće u znatnoj meri usporiti, zaustaviti rast ili čak dovesti do smanjenja i regresije tumora. Kako bi psu ili mački zdrastveno stanje bilo bolje, a bolest usporila.

  Već 60 godina citostatici se primenjuju u hemoterapiji različtih vrsta raka. Sama reč, citostatik govori dosta o mehanizmu njegovog dejstva: ovi lekovi sprečavaju deobu (podelu) ćelije i dovode do njihovog odumiranja. Nažalost citostatici još uvek nemaju selektivno dejstvo samo na ćelije raka, već deluju i na druge, zdrave ćelije organizma, a pogotova na one koje imaju sposobnost brze podele.

  Tipična neželjena dejstva mnogih citostatika su poremećaj nastanka i podela krvnih ćelija, kao i opadanje dlake. Mučnina i povraćanje, koji takođe često prate primenu citistatika se danas uspešno mogu sprečiti upotrebom pratećih lekova u hemoterapiji.

  Pojam hemoterapije se odnosi na svaki vid medikamentoznog tretmana psa ili mačke, pri čemu dolazi do odumiranja ili sprečavanja rasta ćelija. Ciljno tkivo, odnosno ciljne ćelije, nemoraju biti samo ćelije raka već i ćelije uzročnika infektivnih bolesti, tako da u širem smislu reči i primena antibiotika spada u hemoterapiju. Ipak u užem smislu reči pojam hemoterapije se danas odnosi na primenu citostatika sa ciljem smanjenja ili uništavanja tumora. Ovi lekovi deluju na ćelije raka tako da sprečavaju odnosno zaustavljaju njihovu deobu ( odnosno mitozu)  posle čega takve ćelije bivaju razgrađene od strane organizma.

Kako funkcioniše hemoterapija?

  Ćelije tumora ne bivaju odjednom uništene prilikom hemoterapije. Slično kao kod teške infekcije ili opekotina dolazi do razaranja kako tumoroznih tako i zdravih ćelija organizma, tako da pogođena tkiva postanu pravo „žarište“ borbe u kojem se nalaze ostaci odumrlih ćelija  i proizvodi njihove razgradnje.

  Pošto je razaranje ćelija u ovom procesu obimno, imuni sistem organizma koji je zadužen za „čišćenje“ tih „žarišta“ postaje preopterećen. Ovo opet dovodi do nagomilavanja toksičnih produkata razgradnje mrtvih ćelija što se manifestuje pogoršanjem opšteg stanja pacijenta.

  Današnje terapijske šeme imaju za cilj pre svega zaustavljanje nekontrolisanog rasta ćelija tumora. Tako oštećene i neaktivne ćelije bivaju prepoznate i razgrađene od strane organizma. Zbog svega ovoga se efekti hemoterapije nemogu videti preko noći. Često je potrebno nekoliko dana ili čak sedmica dok se sa sigurnošću ne ustanovi u kojoj meri tumor reaguje na primenjenu terapiju.

  Većina citostatika deluje na metaboličke procese koji su zajedniki i normalnim i ćelijama raka, pa iz tog razloga ovi lekovi ne poseduju selektivno   dejstvo samo na ćelije raka. Ipak citostatici deluju prevashodno na ćelije tumora. U većini zdravih tkiva ćelije se dele u onoj meri koja jedovolja za održavanje i obnavljanje tkiva. U tkivima u kojima nema podele ćelija citistatici nemogu ni ispoljiti svoje dejstvo. Brzo rastuće ćelije tumora se odlikuju velikim brojem deoba (umnožavanjem ćelije), pa su stoga one u znatno  meri osteljivije na citostatike nego ćelije zdravih tkiva. Ovo nažalost ne važi za zdrava tkiva čije se ćelije brzo dele - u ove ćelije spadaju: ćelije sluzikože usta i digestivnog trakta, ćelije korena dlake i krvne ćelije.

Kada se primenjuje hemoterapija:

  Kod mnogih pacijenata obolelih od tumora hemoterapija nije terapija izbora. U velikom broju slučajeva ona nije ni potrebna tako da se tada koriste druge terapijske mogućnosti kao na primer hirurški zahvat ili zračenje. Citostatici kao lek izbora imaju veliku ulogu u lečenju leukemije i limfoma. U ovim slučajevima terapija je usmerena ka tumoroznim ćelijama koje se nalaze u krvi i limfnom sistemu.
Svaka hemoterapija koja za cilj ima ćelije  tumora rasute po celom organizmu naziva se sistemska terapija, to je ujedno i najčešći oblik ove terapije. Suprotno  ovome  primenjuje se  lokalna terapija koja ima za  cilj  konkretan organ ili tkivo. Ovo je na primer slučaj sa ciljanim zračenjem nekog organa ili određenog dela tela,  koji za sada u našoj zemlji nije našao primenu u veterinarskoj medicini.

  Najznačajjniji oblik terapije citostaticima koji se primenjuje u našoj ambulanti je adjuvantna terapija.

  Adjuvantna terapija  je oblik sistemskog lečenja  psa ili mačke nakon  hirurške intervencije. Tretman počinje nakon patohistološkog  određivanja  tipa tumora. U zavisnosti od vrste i tipa tumora primenjuje se određuje se najefikasnija kombinacija lekova ( citostatika). Terapija citostaticima u veterinarskoj medicini se koristi po određenim protokolima i to u  nekoliko ciklusa davanja ( najčešće jedanput nedeljno). Jedan broj citostatika je u obliku tableta, a veći  broj postoji samo u obliku injekcija, i zahteva veterinarski nadzor prilikom davanja. Za pravi uspeh terapije, koristi se kombinacija više citostatika,  i to  u zavisnosti od vrste tumora.

              

  Neoadjuvantna terapija - ili primarna hemoterapija, kojom se nastoji postići smanjenje tumorske mase, kako bi hirurški zahvat bio manji, a obično se primenjuje u nekoliko ciklusa.

  Palijativna terapija- njen cilj je produženje života, odnosno smanjenje simptoma bolesti. Nastoji se postići potpuna ili delimična remisija bolesti (nestanak bolesti ili značajno smanjenje tumorske mase) i obično se primenjuje dok god postoji terapijski odgovor.

  Kurativna terapija – oblik terapije čiji je cilj izlečenje. Ako su šanse za izlečenje velike, onkolozi preporučuju u nekim slučajevima čak i agresivne terapije, čak i ako one sa sobom nose dosta neželjenih efekata. U ovakvim slučajevima se polazi od uverenja da je korist takve terapije veća od njene štetnosti.