Implantacija mikročipa je tehnika obeležavanja kućnih ljubimaca. Za razliku od već zastarele invazivne metode tetoviranja, ugradnja mikročipa se već godinama upotrebljava u svetu, a kod nas je skoro počela da se primenjuje. Postavlja se pitanje šta je to mikročip! Da li je to mikroprocesor ili možda GPS lokator? Da li može da se ugradi dodatna memorija? Šalu na stranu, ne treba puštati mašti na volju i posezati za orvelovskim scenarijom.

  Mikročip je, zapravo, naprava veličine zrna pirinča koju veterinar, pomoću specijalnog aparata (nalik špricu), postavi u potkožno tkivo na vratu psa ili mačke i tu ostaje do kraja njihovog životnog veka. Ova biokompatibilna naprava je obložena silikonom zbog čega nema svojstva stranog tela i ne izaziva reakciju organizma. Takođe, ne zahteva nikakvo napajanje električnom energijom jer svu neophodnu energiju dobija od skenera prilikom očitavanja. Sama procedura apklikacije nije bolna i ne zahteva lokalnu, kao ni opštu anesteziju, a izvodi se za svega nekoliko sekundi.

  Koja mu je namena? Mikročip nosi jedinstveni identifikacioni broj (bar-kod), nešto slično kao broj lične karte, koji kazuje da kućni ljubimac pripada nekome. Na primer, ako vam se nekim nesrećnim slučajem izgubio ljubimac, pronalazač može da ga odvede u prvu veterinarsku ordinaciju u kojoj će veterinar čitačem (skenerom) da očita broj mikročipa i da dostavi u bazu podataka da je ljubimac pronađen.

  Sve to svakako zahteva i dobru mrežu baze podataka, koju omogućava Internet. Ako želite da putujete u inostranstvo s vašim ljubimcem, on mora biti propisno obeležen, a preporuka je da poseduje mikročip. Ova nova eletkronska identifikacija kućnih ljubimaca u prednosti je nad tetoviranjem ili stavljanjem ogrlice sa adresom stanovanja jer besprekorno funkcioniše, ne može da se izgubi, a ne šteti zdravlju vašeg ljubimca.

 S obzirom na prednosti ovog načina obeležavanja ljubimaca, možemo samo da ga iskreno preporučimo.

Tekst je objavio GLAS JAVNOSTI