Buve su najčešći uzročnici  dermatoza kod kućnih ljubimaca. Intezitet promena na koži  često  zavisi od  jačine infestacije buvama.

   Dijagnoza se u osnovi zasniva na istoriji bolesti, anamnestičkim podacima i kliničkim znacima. Najčešći uzročnik  je buva iz roda Ctenocephalides felis felis, koje su slabo su  otporne  na  hladnoj  temperaturi. Veliki značaj  za dijagnostiku je podatak,  da li je životinja bila u društvu nekih drugih životinja, sobzirom da je najznačajniji put prenošenje buva  upravo iz okruženja ( parkovi, šetališta, kuće i sl.).

   Prisutne su kako kod mladih, tako i kod starijih životinja, pol nema značaja i ne postoje rase otporne na buve, osim što je duži dlačni prekrivač to se buve lakše razmnožavaju. Prilikom ujeda, u pljvački buve  se nalazi visokomolekularni protein, koji je odgovoran za alergijske  manifestacije. Alergije su najčešće sezonske i najintezivnije su  tokom leta i jeseni, kada je populacija buva najintezivnija

   U kliničkim znacima prisutan je  pruritus ili svrab;  zatim uznemirenost psa ili mačke, iritacija kože koja počinje u osnovi repa i  širi se prema ledjima i stomaku. Kasnije nastaju   značajnija oštećenja kože, pojava crvenila  (eritrema), i  bubuljica (papula ), kao posledica nastaje  opadanje dlake (alopecije) i formiranja krasta. U hroničnim  slučajevima dolazi do sekundarnih bakterijskih infekcija i dubokih piodermija.

   Teško  je predvideti  kako će Vaš ljubimac reagovati na terapiju insekticidima i kakav će  biti njihov efekat . Na tržištu postoji veliki broj različitih sredstava, ali  često je neophodno njihovo produženo delovanje (izmedju 4 i 8 nedelja). Loš odgovor se  može  javiti usled loše medikamentozne  terapije, manjih  doza i loše aplikacije sredstva protiv buva. Takođe, ne tretiranja drugih životinja sa kojima je Vaš ljubimac stalno u kontaktu.

   U pojedinim slučajevima buve se teško pronalaze, takođe i izmet  koji ostavlja buva. Preporučuje se, da se telo životinja detaljno pregleda, naročito posle rizičnih zona (parkovi i šume). Psi ili mačke alergične na buve se češće ližu  i grickaju od drugih životinja. Terapija veterinara obuhvata kontrolu prisustva  buva, kontrolu pruritusa i lečenje sekundarnih infekcija.

•      Za kontrolu prisustva buva  se koriste razni insekticidi od kojih se neki  nanose direktno na kožu u predelu vrata, u vidu ampula, zatim ogrlica  ili sredstva za kupanje 
  
  

•      Kontrola pruritusa, je važna jer  pored eliminisanih buva, ljubimac može pokazivati znake alergijske reakcije i intezivan svrab.

•     Za lečenje  sekundarne bakterijske infekcije preporučuje se duža medikametozna terapija.